Lep provod,puno zanimljivosti i luda zabava...
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Ko je trenutno na forumu
Imamo 2 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 2 Gosta

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 31 dana Pon Feb 06, 2012 12:06 am
Zadnje teme
» Da li verujete u ljubav na prvi pogled?
Pon Jan 19, 2009 12:24 pm od Rin Tin Tin

» na slovo na slovo
Čet Jan 15, 2009 1:42 am od Rin Tin Tin

» Da se malo lazemo ?
Čet Jan 15, 2009 1:41 am od Rin Tin Tin

» nastavi igru
Čet Jan 15, 2009 1:41 am od Rin Tin Tin

» asocijacije
Uto Jan 13, 2009 2:28 pm od kolisa

» brojanje do 10 000
Uto Jan 13, 2009 2:28 pm od kolisa

» Srecan rodjendan Kolisa!
Pon Jan 12, 2009 10:35 pm od kolisa

» Test inteligencije.....
Sub Dec 27, 2008 1:18 am od stryker

» Da li više volite crnu ili belu stranu eurokrema?
Sre Dec 24, 2008 10:25 pm od Dalai Lama

April 2018
PonUtoSreČetPetSubNed
      1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
30      
KalendarKalendar
Navigacija
 Portal
 Indeks
 Lista članova
 Profil
 FAQ - Često Postavljana Pitanja
 Traži

Delite | 
 

 macevanje

Ići dole 
AutorPoruka
kolisa
Član
Član
avatar

Ženski
Broj poruka : 264
Godina : 37
Lokacija : Pancevo
Zapošljen/Nezapošljen : Student
Raspoloženje : Trudnicko
Datum upisa : 16.11.2008

PočaljiNaslov: macevanje   Čet Nov 27, 2008 1:41 pm

Мачевање у ширем смислу означава борилачку вештину у којом се два противника боре хладним оружјем (мачем, сабљом, ножем) које држе у руци те њиме покушавају убости или сасећи противника. У ужем смислу, мачевање се користи као назив спорта у којем се два такмичара боре прописаним оружјем и заштићени су одговарајућом заштитном опремом.

ISTORIJA

Историја мачевалачке вештине у Европи обухвата два основна периода.

EPOHA VARVARSTVA

Ова епоха почиње са израдом првог мача а завршава се са првим учитељима мачевања у Грчкој. Током тог периода, мачевалачко умеће се откривало насумице, и учило најчешће уз посматрање и имитацију. Технике употребе мача су биле сасвим произвољне и индивидуалне. Мачевање готово да се није ни учило пошто је мач коришћен као било која алатка – секира, батина или мотка. Мачевање се није заснивало толико на систематичности и промишљености мачевалачких радњи колико на техници удараца који ће с највише вероватноће и среће донети победу, без обзира на последице. Мачем се руковало кружним покретима, како би се инерцијом задао што снажнији ударац. Мачеваоци ове епохе мачују претежно под утицајем рефлекса. Вештине мачевања овог типа су се преносиле са старијих на млађе чланове породице.

EPOHA SKOLA

Епоха школа обухвата четири потпериода: антички, средњевековни, нововековни и савремено доба.

У античком периоду, мачевање по први пут постаје предмет организованог и систематског истраживања, учења и вежбања. То значи да је мачевалац систематским радом стекао знање о мачевању и упражњавао одређени тип и врсту (школу) мачевања која има своје карактеристике по којима се разликује од других школа, а сталном вежбом је усавршавао своју вештину. По први пут се појављују плаћени учитељи мачевања. Такође, ова епоха доноси и прве ограђене просторе у којима се вежба мачевање. У Грчкој су то углавном били полуотворени простори, а у Риму поред полуотворених и затворени простори. Вежбаонице су се појавиле првенствено из потребе да се током зимског периода, кад су углавном у свим културама ратне активности прекидане, мачеваоци вежбају и одржавају у доброј борбеној форми.

Затворене школе мачевања у Риму нису имале само војни значај. Оне су биле још раширеније кад је реч о гладијаторској обуци. Затворени простори, који су школама мачевања по први пут давали и физичко обележје школе и у том смислу значили и подстицај развоја мачевања, умножавали су се са појавом средњевековних замака и касније нововековних специјализованих сала за мачевање.

Период средњег века уноси додатне новине у вештину мачевања. Од пада Рима до XIII века постоји доминација варварског, углавном инстинктивног мачевања, да би од XIII до прве половине XV века дошло до усавршавања саме вештине машевања. Прве витешке школе мачевања отварају се почетком XIII века, а мачевање се изучава не само као вештина, већ и као етика - мачевалац средњег века је првенствено витез. Мач се користи не само у светлу технике и вештине, већ и у светлу вере, истине, добра, храбрости, дакле једном речју витештва.

У другој половини XV века настају прве полувојне, дворске и цивилне (грађанске) школе мачевања. Период новог века се сматра врхунцем и ренесансом европског мачевања. Мачевање у том периоду постаје првенствено културна, интелектуална, телесна, аристократска и џентлменска вештина (као јахање, шах, билијар, лов, итд). Мачевање се у тој епохи по први пут учи и развија као уметност - исход мачевалачке борбе постаје мање битан од стила, начина задавања погодака противнику, али и интелектуални дуел - телесни покрети се изводе онолико брзо колико се противникови потези уочавају. У том смислу мачевалачка борба постаје у великој мери интелектуални дуел у коме се првенствено мадмећу брзо опажање, размишљање, знање, тактика, искуство, лукавство, а не толико рефлекс, снага, увежбаност и окретност. Ова промишљеност у мачевању новог века је ишла толико далеко да су прави мајстори у борби свесно, као шахисти, урачунавали и намерну жртву па су пристајали да буду лакше или теже рањени уколико ће са овом акцијом нанети противнику смрт. Овај период је у свим европском земљама, а посебно у Италији, Француској, Шпанији, Немачкој и Енглеској трајао веома дуго, готово непрекинуто 400 година о чему сведоче и многе књиге о мачевању из тог доба, стварањем националних школа и еволуцијом мануфактура и индустија за израду мачевалачког оружја.

Савремено доба доноси нове промене у вештини мачевања. Мачевалачка вештина која се до краја века упражњавала као борбена и део општег образовања сваког господина или официра, се постепено трансформише у спорт. Основне узроке ове трансформације треба тражити у променама које је са собом донео XVIII век - забране ношења мачева уз цивилно одело, забране везане за двобоје, настојања да се пацификује грађанска класа, да се спречи настанак несрећа и повреда приликом вежбања, промене у правилима мачевања (двобој до прве крви), настанак нових врста мачева и заштитне опреме, јачање такмичарског духа капитализма и равој великог броја спортова и слично. Уз све то мачевање постаје доступно женама и деци. Готово у свим земљама Европе долази до санкционисања рада школа мачевања и ограничавања рада учитеља мачевања. Школе мачевања се затварају а учитељи мачевања протерују, а у неким земљама опстају тако што су грађанству почињу да нуде пацификовано мачевање са новом, измењеном и другачијом врстом мачева, која ову вештину претвара у, за оно време, „друштвено прихватљиву игру“.

Тако је, почетком XIX века, постојала подела на спортско мачевање намењено за широко грађанство, даме и децу и ретко, готово тајно или у оквиру војних и полицијских установа, учено – борбено мачевање, које наставља традицију техника, тактика и оружја које је ова борбена вештина раније имала.

KRATKA ISTORIJA MACEVALACKOG SPORTA

Први записи мачевања као надметања у контролисаном окружењу с опремом за тренинг, заштитном опремом и судијама потичу још из древног Египта. Традиција је настављена и касније, те је мачевање кроз читав Средњи век кориштено као начин војне обуке, али и врста разоноде.

Како је хладно оружје временом због напретка ратне технике изгубило првобитни значај, мач и сабља остају само симболично у саставу парадних униформа многих војска, а мачевање се од ратне вештине и средстава за решавање особних спорова (двобој) претвара у модеран олимпијски спорт, који користи савремену електронску технологију за регистрацију погодака.

Мачевање је као спорт укључен у програм модерних Олимпијскх игара већ на Играма у Атини 1896. Ипак, због бројних разлика у постојећим правилима у првим годинама тог спорта било је доста неспоразума, који су коначно разрешени 1913. године оснивањем Међунаордне мачевалачке федерације или краће ФИЕ (од француског назива Fédération Internationale d'Escrime). Та година се сматра и почетком развоја модерне ере мачевалачког спорта.

Модерно спортско мачевање које као основу има европско мачевање (за разлику од разних облика мачевалачких вештина Далеког истока међу којима се истиче јапанско мачевање - Кендо) распрострањено је на свих пет континената. Одржавају се светска, европска и национална првенства, као и многи међународни и национални турнири широм света.

Мачевање је и једна од дисциплина модерног петобоја.

PRAVILA SPORTSKOG MACEVANJA

Мачевање се одиграва на стази ширине 1,5 до 2 метра и дужине до 14 метара. Противници користе оружје прописаних карактеристика и прописану заштитну опрему за цело тело. Циљ је, овисно о врсти оружја, убости или посећи (само код сабље) противника али само у строго одређени део тела. Аутоматски електрични системи региструју поготке, а правилност извођења оцењују судије. Победник је мачевалац који први скупи одређени број погодака.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
kolisa
Član
Član
avatar

Ženski
Broj poruka : 264
Godina : 37
Lokacija : Pancevo
Zapošljen/Nezapošljen : Student
Raspoloženje : Trudnicko
Datum upisa : 16.11.2008

PočaljiNaslov: Re: macevanje   Čet Nov 27, 2008 1:43 pm

DISCIPLINE U SPORTSKOM MACEVANJU

Постоје три основне дисциплине и мачевању, које се разликују по врсти оружја и делу тела противника на којем се признаје погодак, а који се назива важећа површина.


SPORTSKI FLORET

Флорет је оружје којим се погодак оставрује искључиво убодом, дакле само врхом. У историјском аспекту предвиђен је као верзија за вежбање рапира,значајно умањене масе како би се мачеваоцу омогучило дуготрајније увежбавање технике. Флорет је задржао исти облик као из којег је изникао,па за разлику спортског мача је лакши,са мањом заштитном кошарицом (гарда) и нешто јаче израженом савитљивошћу. Важећа површина је искључиво торзо противника, дакле горњи део тела без руку, главе и врата. Погодак у неважећи део тела се не бодује, али се након таквог поготка борба прекида и ударци након тога се не броје до поновног знака за почетак борбе.


SPORTSKI MAC

Мач је најмасивније од три оружја, као спортско оружје директни је наследник историјског рапира, а погодак у спортској борби постиже се искључиво убодом. Важећа површна је код мача читаво тело.


SABLJA

Сабља је оружје код којег се погодак постиже убодом и сечењем. То значи да се погодак признаје додиром важаће површне било којим делом оштрице сабље: врхом или оштрицом. Код сабље је важећа површина горњи део тела противника.


MACEVALACKA OPREMA U SPORTSKOM MACEVANJU

Осим самог оружја, мачевалац је опремљен заштитном опремом као што је одговарајуће мачевалачко одело, рукавице и маска. Уз то, за флорет и сабљу мачевалац носи проводљиви пластрон који у потпуности мора покривати важећу површину. Такође сваки мачевалац има одговарајуће ожичење, спојено на оружје и у случају флорета или сабље на проводљиви пластрон. Систем је направљен тако да додир оружја (флорета или сабље) с противниковим пластроном (који покрива важећу површину) затвара струјни круг што се регистује паљењем светла. На тај начин судија може проценити да ли је погодак важећи, и који је од такмичара постигао погодак први, у случају да приликом борбе оба натецатеља постигну погодак у слично време.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
 
macevanje
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Mačevanje

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
MALO SOKAČE :: D i s k u s i j a :: Sport-
Skoči na: