Lep provod,puno zanimljivosti i luda zabava...
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Ko je trenutno na forumu
Imamo 2 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 2 Gosta

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 31 dana Pon Feb 06, 2012 12:06 am
Zadnje teme
» Da li verujete u ljubav na prvi pogled?
Pon Jan 19, 2009 12:24 pm od Rin Tin Tin

» na slovo na slovo
Čet Jan 15, 2009 1:42 am od Rin Tin Tin

» Da se malo lazemo ?
Čet Jan 15, 2009 1:41 am od Rin Tin Tin

» nastavi igru
Čet Jan 15, 2009 1:41 am od Rin Tin Tin

» asocijacije
Uto Jan 13, 2009 2:28 pm od kolisa

» brojanje do 10 000
Uto Jan 13, 2009 2:28 pm od kolisa

» Srecan rodjendan Kolisa!
Pon Jan 12, 2009 10:35 pm od kolisa

» Test inteligencije.....
Sub Dec 27, 2008 1:18 am od stryker

» Da li više volite crnu ili belu stranu eurokrema?
Sre Dec 24, 2008 10:25 pm od Dalai Lama

April 2018
PonUtoSreČetPetSubNed
      1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
30      
KalendarKalendar
Navigacija
 Portal
 Indeks
 Lista članova
 Profil
 FAQ - Često Postavljana Pitanja
 Traži

Delite | 
 

 karate

Ići dole 
AutorPoruka
kolisa
Član
Član
avatar

Ženski
Broj poruka : 264
Godina : 37
Lokacija : Pancevo
Zapošljen/Nezapošljen : Student
Raspoloženje : Trudnicko
Datum upisa : 16.11.2008

PočaljiNaslov: karate   Čet Nov 27, 2008 2:24 pm

Карате или каратедо (јап. празна рука одн. пут празне руке) је борилачка вештина, пореклом из Јапана. У буквалном преводу, кара значи празна (гола) или кинеска (по начину изговора), те рука или шака, дакле празна рука, и мисли како се одбранити, односно борити "без оружја у рукама". Настанак каратеа везује се за старе борилачке вештине Окинаве острва, 19. века, где су се локалне традиције мешале са кинеским и јапанским утицајима. Почетком 20. века карате стиже у Јапан, а после Другог светског рата раширио се по свету.
Модерни назив каратедо (Karate-dō) треба да сврста карате у линију са другим будо стиловима (Budō); ипак се још увек углавном користи уобичајни израз карате.
Карате припада такозваним тврдим стиловима. Насупрот меким стиловима (аикидо, винг цун итд.) који гледају да користе снагу и енергију нападача, тврди стилови истичу телесну кондицију, пре свега брзину и снагу из брзине. Технички, карате користи ударце песницом, шаком, прстима, лактовима, коленом и ногама, разне блокаде, а понекад се уче и полуге, бацања, болни хватови, ударци у виталне тачке (у очи, грло, нос итд.), и технике руковањем оружја - кобудо. Модерни карате је често спортски оријентисан, тиме такмичења имају велики значај. Ово може да буде на штету реалних техника самоодбране, који су исто део каратеа.

ISTORIJA

IME

Каратедо (јапански = пут празне руке), раније се звало само карате, и тако се и дан данас најчешће користи. Додатак до додаје се ради истицања философије каратеа и његовог значаја као животног пута. До тридесетих година 20. века карате се на јапанском писао са 唐手, што значи кинеска рука. Ова су слова биле наводно у вези са Кином Танг-династије (618 до 907. године). Тиме је кинезко порекло ове борилачке вештине било у самом имену манифестирано. Онда ce у Јапану из политичких разлога (национализам) почело за карате писати 空手, дакле празна рука. Нова слова су се исто као стара читале са кара-те и одговарале су истом, то јест да се бори углавном са празним, голим рукама без оружја.

POREKLO

Легенде говоре, да је у 6. веку будистички монах Таиши Бодидарма из Канчи Пурама у јужној Индији дошао у кинески манастир Шаолин (јап. Шоринји) и ту не само основао Зен_будизам, него и монахе упутио у посебна телесна вежбања како би издржали дуга медитирања. Настао je такозвани шаолински кунгфу (правилно транскрибирано кванфа, јап. кемпо), из којег су се развили највећи број кинеских борилачких вештина. Пошто и карате зна за своје кинеско порекло, себе исто радо види за наследником ове традиције, чија је историјска истинитост сумњива.

IZ KINE NA OKINAVU

Карате у данашњем облику настао је на пацифичким риукиу-острвама, ту посебно на главном острву Окинава. Окинава се налази око 600 километра јужно од јапанских централних острва у јужнокинеском мору и данас је најјужнија јапанска префектура. Још у 14. веку Окинава је, тада једна самостална краљевина, имала тесне трговачке контакте са Јапаном, Кином и Корејом. Урбански центри острва, Наха, Шури и Томари, били су значајна трговачка средишта и нудиле живи форум културне размене са кинеским копном. Тиме су на Окинаву доспели и први утисци кинеских борилачких вештина из кванфа/кемпо, где су се измешали са домаћом борилачком вештином из те/де и развили у тоде и окинава-те. Те буквално преведено значи рука, а у даљем смислу означава исто технику односно ручну технику. Првобитни назив за карате, окинава-те, може се, дакле, превести исто као ручна техника из Окинаве (мисли али наравно на разне технике свеукупно).
Економски значај риукиу-острва доводило је до сталних немира и устанка. Године 1416 краљ Шо Шин (исто Шо Хаши) успео je да уједини сва острва. Ради одржавања мира у побуњеном народу забранио је ношење сваког оружја. Да би контролисао све регионе, обавезао је сваког локалног кнеза на трајно присуство на свом двору у Шури - овај начин контроле касније су преузели јапански токугава-шогуни. Због забране оружја, борилачка вештина окинава-те постајала je све више омиљена и многи његови мајстори путовали су за Кину да би се тамо усавршавали у кванфау (кунгфу).
Године 1609 јапански Сацума (Сатсума)-клан заузео је риукиу-острва, и њихов намесник на Окинави, Шимацу, заоштрио је забрану оружја у таквој мери, да се својство сваког оружја, па и церемонијалних, строго кажњавало. Ова забрана оружја звала се катанагари, што би значило близу "лов на мачеве". Мачеви, каме, ножеви и све оштре алатке биле су систематски прикупљене. Ишло се чак до тога, да се једном селу признавао само један једини нож, са конопцем везан при сеоском бунару (или на другом централном месту) и строго чуван. Заоштрена забрана оружја требала је да спречи немире и наоружане отпоре против нових владара. Међутим, јапански самураји имали су право на такозвану "пробу мачева", по којом су оштрину свог мача могли да испробирају на лешевима, рањенима али и самовољно на сељацима, што се и десило. Тако је јапанска анексија довела до повећавања потребе самоодбране, јесу поред осталог на феудалној Окинави фалиле исто полицијска управа и правни поступак, које би појединца штитиле од самовоље других. Недостатак правних институција и повећана потреба самоодбране од самовоље нових владара покренули су, дакле, процес интензивирања и субтилизирања од те (=борилачки систем) у карате (=борилачка вештина).
Око двадесет година трајало је, докле су се велики мајстори окинава-теа ујединили у један опозициони савез и одредили, да се окинава-те у даље предаје тајно и једино изабраним људима.
Међувременом се у сељачком становништву развио такозвани кобудо, који је алатке и свакодневне ствари са својим специјалним техникама употребљавао као оружје. При томе су изгубљени спиритуални, ментални и здравствени аспекти, као што их је било у кванфау (кунгфу). Да би се уздигла ефицијентност борбене вештине нису се вежбале технике, које су у себи носиле непотребне ризике. Кобудо и његова из алатка и свакодневних ствари изведена оружја нису се могле из самих економских разлога забранити, јесу просто служиле за снабдевање сељака и окупатора. Али ипак је било веома тешко супроставити се с таквим оружјем једном усавршеном и добро наоружаном ратнику.
Због тога се развила у окинава-те и кобудо, које су се тад заједнички повезано училе, максима да се не буде погођен, истовременом искористи ретке могућности које би се нудиле, да се противник са једним ударцем усмрти. Тај за карате специфични принцип зове се икен хисацу (икен хисатсу). Природна селекција од што могуће ефицијентнијих борбених техника и икен-хисацу-принцип донеле су карате репутацију једног агресивног борилачког система, па и да је "најгрубнији од свих борилачких вештина".
Неколико јако високе технике ударцима ногама имају очигледно специфичну позадину. Кад би неки ратник на коњу јахао кроз село, једном напредном борцу окинава-теа било је могуће, да у правом тренутку потрчи преко једне дрвене рампе и ратника шутне с коња (јоко тоби гери). Вероватност да би овакав напад успео била је релативно мала, али ипак једна шанса у једној иначе више безнадежној борби.
Смртноносно дејство ове борилачке вештине изазвало је јапанске окупаторе да заоштре забрану и учење окинава-теа ставе под веома оштрим казнама. Међутим, оно се и даље у тајноме предавало. Тиме је знање о борилачким вештинама било ограничено на неколико мањих елитних школа и поједине породице, пошто је студирање борилачких вештина на кинеском копну било само једном малом броју богатим грађанима могуће.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
kolisa
Član
Član
avatar

Ženski
Broj poruka : 264
Godina : 37
Lokacija : Pancevo
Zapošljen/Nezapošljen : Student
Raspoloženje : Trudnicko
Datum upisa : 16.11.2008

PočaljiNaslov: Re: karate   Čet Nov 27, 2008 2:24 pm

DVADESETI VEK

До краја 19. века карате се предавало увек у тајноме и од мајстора на ученика. За време меији-рестаурације Окинава је 1875 постала званично јапанска префектура. У том времену друштвене промене, када се становништво Окинаве почело прилагодити јапанским начинима живота а сам Јапан после вишевековне изолације отварати према свету, почело је и карате да се поново враћа у јавност.

Огава Шинтаро, комисар за васпитање у префектури Окинава, запазио је 1890 у току смотре за војне јединице у једне групе младића њихову нарочито добру кондицију. Младићи су изјавили, да су у јинјо кото шогако (јинјо кото основна школа) учили карате. На то је локална влада дала налог мајстору Јасуцуне Итосу да састави лекције, које су међу другим садржавале једноставне и основне кате (пинан и хајан), из којих је издвојио тактику и методику борбе и у први план ставио здравствени аспект као држање, покретљивост, савитљивост, дисање итд. 1902 онда je карате званично постао школски спорт на Окинави. Овај за карате важан догађај маркира време, где учење и вежбање каратеа није више служило само ради самоодбране, него се исто сматрало за једну врсту фискултуре.

После 1900 кренуо је из Окинаве један талас емиграције на Хаваје. Тиме је карате доспео у САД, које су анектирале Хаваје 1898. године.

Гичин Фунакоши, ученик мајстора Јасуцуне Итосу и Анко Асато, посебно се истекао у реформи каратеа. На основима шорин-риу (исто шури-те, по родном граду Шури) и шореј-риу (наха-те, по родном граду Наха) почео је да систематизира карате. Фунакоши је разумео карате поред његове фискултурне улоге исто као средство за развијање карактера.

Поред три наведених мајстора, и Канрио Хигаона био је утицајни реформер каратеа. Његов стил интегрисао је меке, избегавајућиве дефенсивне технике са трвдим, директним контернападима. Његови ученици Чојун Мијаги и Кенва Мабуни основали су на његовој бази сопствене стилове гоју-риу односно шито-риу, који се данас рачунају у четири главних карате-стилова.

Између 1906 до 1915 Гичин Фунакоши је са својим најбољим ученицима путовао кроз целу Окинаву демонстрирајући јавно карате-технике. У потоњим годинама ондашњи престонаследник и касније јапански цар Хирохито беше сведок таквих представа и позвао је Фунакошија, који је тада већ био председник једног окинавског савеза борилачких вештина, да на националном будо-конгресу у Токиу 1922. године презентује свој карате. Презентација је изазвала жестоки интерес, и Фунакоши је позван да своју уметност практично демонстрира у кодокану. Одушевљена публика, међу њима и оснивач џудоа Јигоро Кано, успела је да наговори Фунакошија да остане на кодокану и ту предаје. Две године касније, 1924, Фунакоши је основао свој први дођо.

За карате у Србији види чланак:
Карате у Србији.

STILOVI

Постоје четири традиционална стила каратеа призната од Федерације Свих Јапанских Каратедо Организација:
Шотокан
Шито-риу
Гођу-риу
Вадо-риу
Стилови који не припадају овим школама не сматрају се аутоматски "нелегитимним", већ само нису традиционални, али је већина под великим утицајем једног или више традиционалних стилова.
Један од водећих стилова код нас је:
Fudokan
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
kolisa
Član
Član
avatar

Ženski
Broj poruka : 264
Godina : 37
Lokacija : Pancevo
Zapošljen/Nezapošljen : Student
Raspoloženje : Trudnicko
Datum upisa : 16.11.2008

PočaljiNaslov: Re: karate   Čet Nov 27, 2008 2:32 pm

Шотокан је школа каратеа, настала под утицајем различитих борилачких вештина, а основао ју је мајстор Фунакоши Гичин са својим сином Јошитаком. Фунакоши је човек који је 'званично' донео карате са Окинаве у Јапан, иако су Кенва Мабуни, Мотобу Чоки и други Окинављани активно предавали карате у Јапану и пре тога. Шото је био псеудоним којим је Фунакоши потписивао своју поезију, а значи "борови таласи" ([1], стр. 85), док кан значи "кућа". И из тог разлога шотокан је био назив за дворану у којој је он тренирао своје ученике. Шотокан је један од највећих светских карате стилова (седам највећих су Шотокан, Шорин-риу, Вадо-риу, Шито-риу, Гођу-риу, Кјокушин, и Кенпо)

POREKLO

Фунакоши је тренирао оба стила каратеа популарна на Окинави у то време: Шореи-риу and Шорин-риу. После вишегодишњег изучавања оба стила, мајстор Фунакоши је дошао до новог схватања борилачких вештина, и једноставнији стил је створен, који је комбиновао идеале Шореиа и Шорина. Комбиновао је и модифоковао стилове, и створио свој , иако му никад није дао име, увек га једноставно називајући "карате". Карате који је преносио ученицима рефлектује промене у вештини које је увео Анко Итосу, укључујући Хеан/Пинан ката серије. Фунакоши је изменио имена ката које је укључио у своје вежбање, како би "страна" окинављанска имена учинио пријемчљивијим националистичком јапанском копну.

KARAKTERISTIKE

Тренинг је обично подељен у три секције: кихон или "основне технике", кумите или "спаринг, борба", и ката (форма или образац покрета). Шотокан технике у кихону и кати карактеришу дубоки, дуги ставови који пружају стабилност, снажне покрете и такође помажу ојачавању ногу. Снага и моћ се често приказују уместо спорих, течнијих покрета. Кумите технике одражавају ове ставове и покрете на нижим нивоима, док на вишим постају слободније и флексибилније. Верује се да је Фунакоши сматрао да су традиционалне борилачке вештине (као сумо, џијуџицу и кенџуцу) сувише фокусиране на борбу, па је ставио нагласак на здравље, дисање, ослобађање енергије, отворени ум и контролу тела.

Пре него што су његови ученици основали Јапанску Карате Асоцијацију, мајстор Фунакоши Гичин је изнео Двадесет учења каратеа која чине основу вештине. У ових двадесет принципа, који су под великим утицајем Бушидоа и Зена, лежи филозофија Шотокана.

Карате почиње и завршава поштовањем
Не постоји први напад у каратеу
Карате помаже исправном
Познај себе пре него што познаш друге
Дух пре технике
Ослободи ум
Несреће се дешавају из непажње
Карате се не тренира само у дођоу
Никад нећеш престати да учиш карате
Све у животу је део каратеа откри нову истину
Карате је као кипућа вода. Да би кључала пламен мора бити јак
Не мисли да мораш победити. Мисли како не изгубити
Нек атвој одговор буде у складу са противником
Води битку природном стратегијом
Замисли да су ти шаке и стопала мачеви
Изађи кроз врата и суочи се са 10 000 непријатеља
Прво овладај ниским, а затим природним ставовима
Кату увек вежбај коректно, борба је друга ствар
Никад не заборављај своје врлине и мане, ограничења тела и релативни квалитет својих техника
Стално усавршавај свој ум
Извор:[2]

Поред овога, Дођо кун је такође веома важан:

Један. Тражи перфецију карактера
Један. Буди одан
Један. Тежи савршенству
Један. Поштуј друге
Један. Клони се насилног понашања
Префикс Један (различито превођен као један или први) користи се да означи да су сви принципи подједнако важни.

Фунакоши је такође написао и главни циљ Карате-доа:

"Крајњи циљ каратеа не лежи у победи нити поразу, већ у савршенству његових вежбача."
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
kolisa
Član
Član
avatar

Ženski
Broj poruka : 264
Godina : 37
Lokacija : Pancevo
Zapošljen/Nezapošljen : Student
Raspoloženje : Trudnicko
Datum upisa : 16.11.2008

PočaljiNaslov: Re: karate   Čet Nov 27, 2008 2:38 pm

SOTOKAN DANAS

Данас, Шотокан је један од најпопуларнијих стилова широм света:
Прва организација која је пропагирала Шотокан била је Нихон Карате-до Кјокаи, познатија као Јапанска Карате Асоцијација (ЈКА). Ово је била прва званична шотокан организација, формирана од стране шотокан карате клубова јапанских унивезитета, чији су чланови углавном били са Такушоку универзитета, али и са Хосеи, Васеда, Гакушуин и Кеио универзитета. Председник ЈКА је био Масатоши Накајама. Временом ЈКА је постала једна од највећих карате организација у свету. Размирице између сениорских инструктора и администратора довеле су до стварања посебних група, што је на крају резултирало да се и сам ЈКА подели на две различите фракције.
Поред ЈКА, верује се да је Фунакоши Гичин дао директну дозволу Цутому Ошими да оснује карате организацију у САД-у. Шотокан Карате Америке (СКА) је непрофитна организација која предаје традиционални карате-до у САД-у од 1955. године. СКА и данас води Цутому Ошима. Ошима је такође признат као главни инструктор од стране многих националних шотокан организација широм света. Седиште СКА налази се у Лос Анђелесу.
Хироказу Каназава, био је први који се одвојио од ЈКА и основао своју сопствену организацију, под именом Шотокан Карате-до Међународна Федерација (SKIF). Учио је код Масатоши Накајаме (1913-1987) и Хидетака Нишијаме, обојице ученика Гичин Фунакошија. Каназавина група увела је елементе Таи Чи Чуана, поготово по питању покрета и равнотеже, и активно промовисала еволуцију шотокана истовремено задржавајући традиционалну срж вештине. Каназава се сматра једним од технички најсавршенијих вежбача шотокана, а био је и врхунски такмичар. Између осталог, освојио је Кумите првенство на првом ЈКА отвореном турниру 1957. године са сломљеном руком. У априлу 2000-те године додељен му је 10. дан , и једини је карате вежбач који је носио ово звање за живота.
Таиђи Казе (1929-2004) такође је основао своју групу, под именом Светска Шотокан Карате Академија, сада под називом Шотокан-Риу-Казе-Ха Инструкторска Академија (SRKHIA).[3] Борилачке вештине је учио код оца, иначе џудо инструктора, као и код Фунакоши Гичина и његовог сина Јошитаке. Јапан је напустио 1964. године како би ширио карате по свету, али је почео да предаје сопствени стил шотокана како би избегао борбе око превласти у вештини. SRKHIA је организација која окупља појединце са звањем трећег дан-а навише; не региструје националне асоцијације и као таквој мисија јој је да настави технички развој својих чланова.
Кеиго Абе, рођен у веома старој и поштованој самурајској породици, сматра се од стране многих традиционалних каратека за једног од највећих и најиновативнијих шотокан инструктора на свету данас. Као ученик хонбуа Јапанске Карате Асоцијације, Кеиго Абе је био под директним туторством Масатоши Накајаме. Абе је био инструктор у ЈКА хонбу, и високи члан ЈКА, а био је и директор квалификација у ЈКА пре него што се поделила. Након поделе 1990. године, постао је технички директор ЈКА (Мацуно секција), на којој је остао током најтурбулентнијих година за организацију. У младости важио је за веома врсног и агресивног борца. Чувен по свом снажном традиционалном приступу шотокан каратеу који се одражава у обуци коју држи, повукао се из ЈКА 1999. године и основао своју интернационалну организацију, Јапанску Шотокан Карате Асоцијацију (JSKA). Високо поштован као каратека, како у Јапану тако и интернационално, Абе је један од малобројних живих сениорских инструктора каратеа, који уистину подучава концепт и методологију свог учитеља Масатошија Накајаме. Такође, формулисао је Шобу Ипон турнирска правила, која користи већина шотокан следбеника у свету данас.
Микио Јахара, главни инструктор Каратеномичи Светске Федерације (KWF), дипломирао је на Кокушикан универзитету и постао инструктор Јапанске Карате Асоцијације током њеног зенита седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. За више од једне деценије као такмичар, истицао се као жесток борац, освајајући медаље како на домаћим, тако и на међународним и светским првенствима, али као светски првак у катама, остао је упамћен по својим извођењима Унсу и Емпи ката. Многи, међу којима и Хироказу Каназава и Тецухико Асаи, сматрају га једним од технички најбољих, најталентованијих и најконтроверзнијих каратека икад произашлих из Јапанске Карате Асоцијације. Такође, чувен је по својим подвизима, међу које спадају и одбрана од напада 34 локалне Јакузе на паркингу, сукоб са гангстером са пиштољем, и појављивање на првенственом такмичењу са раном од ножа. [4] Године 2000. са Исаком је основао Каратеномичи Светску Федерацију која је заступљена у преко 40 земаља. Са 59 година Јахара је и даље опасан борац, поломивши три ребра противнику током полагања за 8. дан у јулу 2006. године.
Тецухико Асаи (1935-2006) рођен у Ехимеу, као дечак учио је сумо, џудо, кендо и копље од свог оца. Студирао је на Такушоку универзитету у Токију где је вежбао шотокан карате. Приступио је инструкторском програму и постао инструктор у ЈКА. У позним годинама био је инструктор у Кини, Хонг Конгу, Америци, Европи и Хавајима где је предводио Хавајску Карате Асоцијацију. Након Накајамине смрти постао је главни ЈКА инструктор, али се заједно са одређеним бројем сениорских инструктора успротивио Накахарином именовању за председника и основао посебну ЈКА Мацуно секцију. После дуге правне битке, Накахарина група је добила право на ЈКА титулу, а Асаиева група је узела име Јапанска Карате Шоторенмеи (JKS).
Хидетака Нишијама, председник Интернационалне Традиционалне Карате Федерације (ITKF) и председник америчке аматерске карате федерације (AAKF), рођен је у Токију 1928. године, а каратеом се почео бавити 1943. године под Фунакоши Гичином у шотокану. Две године касније, док је био на Такушоку универзитету, постао је члан унивезитетског карате тима, у ком је 1949. године постао капитен. Био је суоснивач Свејапанске заједничке карате федерације и изабран је за њеног првог председника. Године 1951. постао је један од оснивача Јапанске Карате Асоцијације (ЈКА) и изабран у њен управни одбор. Он је један од најбољих каратека на свету. Нишијама и даље предаје на Централ дођоу у Лос Анђелесу, а држи и семинаре и курсеве широм света. Такође издаје нове текстове и приручнике, као и видео инструкције о традиционалном каратеу.
Терујуки Оказаки је председник Интернационалне шотокан карате федерације, која је део ЈКА. Учио је и код Фунакошија и код Накајаме.
Белешка. Иако је ово листа неких од најпознатијих шотокан инструктора и њихових организација, ипак није потпуна.
Додатна белешка. Још једна группа карате вежбача, такође вежба карате Фунакошија Гичина. Они се називају Шотокаи, или асоцијација/група Шотоа (Фунакоши), и састоји се од неких од најталентованијих Фунакошикевих ученика. Карате који они вежбају сада се и званично назива шотокаи за разлику од шотокана, који пропагира ЈКА. Шотокаи тврди да је Шигеру Егамија, најстаријег у шотокаиу, Фунакоши именовао за наследника након смрти свог сина Јошитаке.

SOTOKAN KATA

Ката се често описује као утврђени редослед карате покрета организованих у унапред уређену борбу против замишљених противника. Ката се састоји од удараца ногом, руком, чишћења, блокова и бацања. Покрети тела у катама укључују корачање, увртање, окрете, падање на под и скакање.
Неколико шотокан група су укључиле кате и из других стилова у свој тренинг, али када је сенсеј Накајама основао ЈКА, изложио је 26 ката које ЈКА каратеке требају да вежбају. Чак и данас, хиљаде шотокан дођоа вежбају само ових 26 ката.
Кату, прво и најважније, треба извести са правилним ставом, ако ката вежбач схвата кату, сваки брз покрет ће бити изведен брзо, снажно и са циљем. Каратека треба да уради технику као да му живот зависи од тога.
Ката није представа, или демонстрација, већ је на сваком каратеки да вежба технике са пуним 'Ikken Hisatsu' (завршни ударац или убиство једним ударцем).
Здравствени аспект кате је неспоран, вежбање кате је одлично за фитнес, гипкост, агилност и мекоћу тела. А како старији каратека бива већи нагласак се ставља на здравље.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
kolisa
Član
Član
avatar

Ženski
Broj poruka : 264
Godina : 37
Lokacija : Pancevo
Zapošljen/Nezapošljen : Student
Raspoloženje : Trudnicko
Datum upisa : 16.11.2008

PočaljiNaslov: Re: karate   Čet Nov 27, 2008 2:40 pm

Име Значење
Таикјоку Шодан 太極初段 Велики Почетак
Хеан Шодан 平安初段 Мирни ум, Један
Хеан Нидан 平安二段 Мирни ум, Два
Хеан Сандан 平安三段 Мирни ум, Три
Хеан Јодан 平安四段 Мирни ум, Четири
Хеан Годан 平安五段 Мирни ум, Пет
Теки Шодан 鉄騎初段 Гвоздени коњ, Један
Басаи Даи 披塞大 Опсада тврђаве (Дужа ката)
Џион 慈恩 Џион је име храма и будистичког свеца
Емпи 燕飛 Ластин Лет
Канку Даи 観空大 Поглед у небо (Дужа ката)
Хангетсу 半月 Полумесец
Ђите 十手 Десет руку
Ганкаку 岩鶴 Ждрал на стени
Теки Нидан 鉄騎二段 Гвоздени коњ, Два
Теки Сандан 鉄騎三段 Гвоздени коњ, Три
Ниђушихо 二十 Двадестетчетири корака
Ћинте 珍手 Необичне руке (луде руке)
Сочин 壯鎭 Мирна сила
Меикјо 明鏡 Бистро огледало
Унсу 雲手 Руке у облацима
Басаи Шо 披塞小 Опсада тврђаве (Краћа ката)
Канку Шо 観空小 Поглед у небо (Краћа ката)
Ванкан 王冠 Краљева круна
Гођушихо Шо 五十四歩 Педесетчетири корака (Краћа ката)
Гођушихо Даи 五十四歩 Педесетчетири корака (Дужа ката)
Јин 慈陰 Истинита љубав и име будистичког свеца

KUMITE

Први ниво кумитеа за почетнике је 'кихон кумите'. Има два типа. Први тип је 'џодан' (високи ниво), где ће они на крају извести високи ои-зуки. Партнер мора онда реаговати тако што ће искорачити назад и извести аге-уке како би блокирао напад.
Други тип кихон кумитеа је 'чудан' (средњи ниво). Разлика је у томе што ои-зуки у чудан нивоу користи нападач, а онај који се брани користи сото-уке блок.
Следећи ниво кумите тренинга јесте 'санбон кумите' (спаринг у три корака). Као што му и име говори изводи се у три корака. Исти је као и кихон кумите само се уместо пет изводи у три корака.
На средњем нивоу (обично изнад 5. кјуа), од каратеке се очекује да научи 'ипон кумите' (спаринг из једног корака). Иако се састоји из само једног корака много је напреднији јер омогућава разноврсније нападе и блокове.
Следећи ниво кумитеа је 'џију ипон кумите' (спаринг из једног корака у слободно стилу) Готово је исти као и ипон кумите али захтева да каратека буде у покрету.
Обично, задњи елемент спаринга који се уводи јесте џију кумите (слободни спаринг) где учесници могу слободно да користе било коју карате технику или комбинацију напада, а противник је слободан да избегава, блокира или напада по слободној вољи. .
Додатни метод тренинга који се обично уводи за више нивое јесте каишу ипон кумите. Почиње исто као и џију ипон кумите; један каратека именује напад који намерава да изведе, напада, а његов противник блокира и узвраћа контром.

DODJO

Дођо (道場) је свето место које се користи за вежбање каратеа. Дођо се састоји из два знака и буквално значи "место пута". Правилан дођо за јапанске борилачке вештине се сматра посебним и о њему се посебно води рачуна. У многим стиловима традиција је да се спроводи ритуално чишћење дођоа на крају сваког тренинга. Многи традиционални дођои прате унапред задати образац са шоменом и разним улазима који се користе у зависности од нивоа ученика и инструктора, и прецизно су поређани. Није неуобичајено да име дођоа и дођо куна (дођо правила) буду видно изложени на шомен.
На крају тренинга може се радити мокусо (медитација). Ово је кратак, спокојан период у ком се каратека може осврнути на тренинг који се управо завршио.

SISTEM RANGIRANJA

Око 1920. године, Фунакоши је усвојио Кју/Дан систем, заједно са keikogi који је развио оснивач џудоа Кано Џигоро. Овај систем користи појасеве у боји индикаторе нивоа. Првобитно, карате је имао само три оби (појас) боје, белу, браон и црну, са неколико поднивоа између сваког. Оригинални систем појасева, који још користи Шотокан Карате Америке.[5]
Без нивоа - бели
8. кју - 4. кју - бели
3. кју - 1. кју - браон
дан нивои - црни
Први "шодан" (初段) нивои које је Фунакоши доделио добили су Токуда, Оцуна, Акиба, Шимицу, Хиросе, Џима и Касуја 10. априла 1924.
Већина школа користи кју/дан систем, али су додале нове боје. Најчешћи систем, који користи ЈКА као и већина великих интернационалних шотокан асоцијација дата је доле, мада постоје и друге варијације.
9. кју - Оранж
8. кју - Црвени
7. кју - Жути
6. кју - Зелени
5. кју - Љубичасти
4. кју - Љубичасти
3. кју - Браон
2. кју - Браон
1. кју - Браон
1. дан и изнад - Црни
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
kolisa
Član
Član
avatar

Ženski
Broj poruka : 264
Godina : 37
Lokacija : Pancevo
Zapošljen/Nezapošljen : Student
Raspoloženje : Trudnicko
Datum upisa : 16.11.2008

PočaljiNaslov: Re: karate   Čet Nov 27, 2008 2:41 pm

TRIVIJA

У игрици Mortal Kombat, један од ликова, Sub-Zero користи шотокан као један од својих стилова. Ово није сасвим прецизно.
Амерички певач Елвис Пресли у војсци је вежбао шотокан док је био стациониран у Немачкој. Неки од његових сценских покрета су стилизовани шотокан ставови.
Импресиониран способношћу неких шотокан инструктора, Брус Ли је одбрао да тренира стил док је у исто време тежио да развије свој сопствени (Jeet Kune Do), вежбајући код Хироказу Каназаве.
Хауард Штерн има браон појас у шотокану
Жан-Клод Ван Дам има црни појас у шотокану.

PRIMERI TEHNIKA

Сеикен цуки
Ђаку цуки
Ои цуки
Гедан бараи уке
Аши бараи
Јодан аги уке
Чудан учи уке
Чудан сото уке
Шуто уке
Зенкуцу дачи
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
kolisa
Član
Član
avatar

Ženski
Broj poruka : 264
Godina : 37
Lokacija : Pancevo
Zapošljen/Nezapošljen : Student
Raspoloženje : Trudnicko
Datum upisa : 16.11.2008

PočaljiNaslov: Re: karate   Čet Nov 27, 2008 2:43 pm

GODJU-RIU

Гођу-риу (剛柔流), (јап. "тврдо-меки стил") је карате стил који користи комбинацију тврдих и меких техника. Верује се да ј концепт комбиновања два екстрема потекао из доктрине кинеских борилачких вештина познате као ву беј ђи (бубиши на јапанском). Гођу-риу комбинује тврде ударце као што су шутеви и ударци песницом са мекшим, кружним техникама за блокирање и контролисање противника, које укључују locks, grappling, рушење и бацање. Нагласак је стављен на правилно дисање. Гођу-риу практикује методе које укључују јачање тела и кондиције, свој основни приступ борби (раздаљину од противника, генерисање снаге, итд.), и вежбање са партнером. Гођу-риу укључује како кружне тако и праволинијске покрете у свој curriculum.

ZNACENJE IMENA

"Го" значи чврстина или спољашња сила; "ђу" значи мекоћа или унутрашња сила.

Гођу-риу је свој назив добио више случајно него с неком намером. Године 1930. бројни мајстори борилачких вештина су питали Чојун Мијагијевог најбољег ученика Ђинан Шинзатоа, док је био у Токију, коју школу карате вежба. С обзиром да Наха-Те није имао неко формално име, смислио је импровизовано име Ханко риу (полу-трвди стил). По његовом повратку на Окинаву испричао је о овоме Мијагију. Наком доста размишљања Чојун Мијаги се одлучио за Гођу-риу, као име за свој стил. Ово име је преузео из стиха у Бубишију (класични кинески текст о борилачким вештинама). Овај стих, који се налази у песми Хаку Кенпо (осам закона песнице), а описује осам принципа борилачких вештина, гласи “Ho wa Gojū wa Donto su”, (начин удисања и издисања је тврдоћа и мекоћа, или све у универзуму удише меко и издише тврдо).

ISTORIJA

Развој Гођу-риуа датира још од Хигаона Канриоа, (1880-1950), староседеоца из Нахе, Окинава. Као тинејџер тренирао је код окинављанског мајстора Аракаки Сеишоа, пре него што се преселио у Фуџијан провинцију у Кини, да би тренирао Бушу (Кунг Фу) код мајстора Риу Риу Ко Рошија.

Хигаона се вратио на Окинаву средином Меиђи ере (1868-1911) и преузео породични посао продаје дрва за потпалу, у исто време подучавајући нову школу борилачких вештина, које се истицала интеграцијом го-но (тврдог) и ју-но (меког) кемпа у један систем. Реч карате (празна шака) није била толико распрострањена у то време, и Хигашионин стил је био познат као Наха-те. Сматра се да је Кинески Нанпа Шорин-кен грана кунг фуа која је утицала на овај стил 1. И као такав овај стил и стил Уечи риу су изграђени на сличним основама.


Оснивач Гођу-риуа Чогун Мијаги.Хигаонин најчувенији ученик је био Чојун Мијаги (1888-1953) који је почео да тренира код Хигаоне са 12 година. Након Хигаонине смрти Мијагије отпловио у Кину и тамо студирао неколико година, а вратио се у Наху 1918. године. Многи Хигаонини ученици су наставили да тренирају са њим, укључујући и Хига Сејкоа (1898-1966). Па ипак, Хигаонин најбољи ученик Јухацу Кјода, који је тренирао код Хигаоне дуже од Мијагија, основао је школу коју је назвао То'он-риу (То'он је други начин изговора кинеских знакова за Хигаонино име, па тако То'он-риу значи "Хигаонин стил"), и сачувао више Хигаониног приступа Наха-теу.

Гођу-риу је био први званично признати стил каратеа у Јапану од стране Даи Нипон Бутоку Каи и једини стил каратеа са потпуном историјском представком како у Окинави тако и у Јапану.


GLAVNI IZVORI

Историја самог каратеа је једна од културних и социјалних размена са Кином која датира још од Танг династије--и стога корејско име за карате, "Танг Су" или "кинеске руке". Пре него што је Фунакоши Гичин започео развој модерног каратеа, окинављански карате стилови су углавном добијали имена по градовима из којих су потекли, па тако "Наха-те", "Шури-те" и "Томари-те" су стилови који су потекли из градова Нахе, Шурија, и Томарија.

Крајем 19. века велики карате мајстори ишли су у Кину на "ходочашће борилачких вештина". Велики кинески боксер Лиу Лиу Ко (Риу Риу Ко на јапанском) у јужној Кини је обучио прегршт ових окинављанских ученика који су касније постали карате легенде.

Употреба теншо или меких техника у Гођу-риу стилу открива очигледан утицај стила Фуђијанског белог ждрала ("Фуђијан Баи Хе" на кинеском) Од Белог Ждрала, Гођу преузима кружне покрете и брзе ударце. Из стила Тигра, Гођу преузима снажне линеарне нападе и напад тигровом шапом (поготово у кјушо-џицуу). Такође, једна од главних компоненти и извора окинављанског каратеа је староседелачка традиција названа "туите": хватање, бацање, чишћење, који често воде ка борби на земљи. Ове технике су вежбане у Риукјуовим малим селима и стопљене са кинеским борилачким вештинама дале су карате. У катама, обично ниски ставови и/или руке у chambers су знаци техника ове врсте.

KATA-BANKAI

Ката је сет унапред уређених покрета који симулишу борбу. Сваки покрет се може протумачити (стога и назив бункај) као различита техника и њена примена. Они служе као основа на којој се учи Гођу-риу. Сматра се као "живи приручник" у којем се прави карате-његове технике и филозофија-преноси даље. Вежбање саме кате доноси вежбачу осећај структуре и могућности које може да користи у стварној борби. Бункај, са друге стране, је анализа-или интерпретација (ојо бункај)-ката покрета. Технике-унутар-техника се откривају кроз сталну вежбу кате и бункаја.

Кате која се уче у Гођу-риу су више традиционалне и више су наглашене него сам кумите (слободни спаринг). Нагласак у кати такође је и нагласак у бункају, стварна примена ката покрета у само-одбрани. Приступ само-одбране објашњава зашто Гођу-риу не ставља нагласак на слободни спаринг и као његова ограничавајућа правила.

Противници ката кажу да је она бескорисна у стварној борби, док заговорници тврде ови први не схватају прави смисао кате и бункаја.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: karate   

Nazad na vrh Ići dole
 
karate
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Istorijat sportova

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
MALO SOKAČE :: D i s k u s i j a :: Sport-
Skoči na: